Klijanje i biljne klice u ishrani

Klice semenki, žitarica i mahunarki predstavljaju pravu “energiju života” i jedan od glavnih izvora vitamina i enzima. S obzirom da je zimi ponuda svežeg sezonskog povrća znatno manja, postoji odlično rešenje koje ljudi koriste već hiljadama godina, a to je klijanje semenki i zrnevlja.

Klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, po obimu vrednih materija, po lakoći svarljivosti i brzini po kojoj hranljive materije ulaze u organizam i daju nam zdravlje i energiju.

U suvom zrnu sve vredne materije nalaze se u kompleksnim formama: aminokiseline su spojene u dugačke lance proteina, prosti uglljeni hidrati (šećeri) – u skrob, a masne kiseline – u masnoće. Tokom klijanja svakog semena dešava se čudesna promena – fermenti (enzimi) koje ono sadrže aktiviraju se i razgrađuju proteine, masti i ugljene hidrate koji su rezervisani za rast biljke. Na taj način, kompleksne materije pretvaraju se u lake za apsorpciju. Klice su na neki način već delimično “svarena” hrana i stoga laka za varenje. Tokom klijanja u semenkama se povećava sadržaj vitamina, mikroelemenata i antioksidanata. Na taj način, klice predstavljaju “idealnu hranu” koja sadrži maksimalan broj hranljivih materija!

klice 800

Proklijala zrna jačaju imuni sistem, stimulišu izbacivanje toksina, sprečavaju prehlade i upale, a posebno se preporučuju deci, starijim ljudima, trudnicama, kao i ljudima koji vode aktivan život. Jednom rečju, klice su korisne za sve!

Šta klijati?

U poslednje vreme klice možete naći u mnogim velikim marketima, ali je vrlo jednostavno da ih pravite kod kuće. Pre svega, treba nabaviti semenke, po mogućnosti organske. Šta sve može da se klija? Izbor je veliki: lucerka (alfalfa), pšenica, raž, spelta, mungo pasulj, azuki pasulj, naut (leblebija), semenke rotkve i rukole, sočivo, ovas, jećam, heljda, grašak, suncokret, kinoa, susam, semenke bundeve itd.

Žitarice za klijanje, različite vrste sočiva i pasulja, naut i suncokret za klijanje bez problema možete naći u prodavnicama zdrave hrane u Srbiji. Što se tiče malo “egzotičnijih” vrsti, kao što su semenke rukole, rotkve i senfa, njih nabavljam u inostranstvu. Recimo, u Segedinu ili Zagrebu u radnjama zdrave hrane možete naći veliki izbor semenki za klijanje i posebne posude za klijanje. Da ponovim, trudite se da kupujete za klijanje samo organske semenke da bi unosili u sebe pravo zdravlje.

Mi redovno klijamo pšenicu (za pravljenje soka od pšenične trave), lucerku i mungo pasulj, a ostalo po želji.

Kako klijati?

U inostranstvu možete nabaviti posebne klijalnike za tu svrhu, koji su najčešće tegla zapremine od 0,5 do 3l sa mrežastim poklopcom za ispiranje. Ako nemate takav klijalnik, samo uzmite teglu i umesto poklopca stavite gazu sa gumicom. Princip klijanja svih semenki i žitarica je isti, samo se razlikuje vreme nakon kog će proklijati.

klice u tegli 800

Uzmite za početak jednu kašiku semenki i dobro ih isperite. Stavite ih u teglu i zalijte pijaćom vodom sobne temperature tako da voda pokrije semenke. Najbolje je da to uradite uveče, jer je prosečni period potapanja semenki između 8 i 12 sati.

Sledećeg jutra prospite vodu u kojoj se potapale semenke, isperite ih vodom (prosipajte vodu kroz gazu, ne treba da je skidate) i okrenite teglu naopako tako da ona stoji pod uglom od 45 stepeni. Ispirajte semenke nekoliko puta dnevno (3-4 puta) dok ne proklijaju. Ispiranje je potrebno kako bi semenke sve vreme bile vlažne. Pored toga, redovnim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme i materije nagomilane u semenju (pesticidi, zagađenja u zemlji i vazduhu i td.) Takođe, u vodu odlaze materije-inhibitori koji blokiraju klijanje semena u „spavaćem“ stanju. Nakon potapanja seme se „budi“ i u njemu se pokreću procesi rasta.

Za klijanje je u proseku potrebno 2-5 dana, zavisno od  vrste zrnevlja.  Drugog ili trećeg dana prvo se pojavljuju mali beli koreni, a zatim i bledo-zelene klice. Kada klice dostignu dužinu od 3-5 cm ili kada se pojave zeleni listići, onda su potpuno spremne za upotrebu, iako možete jesti klice u  bilo kojoj fazi klijanja.

U ovoj tabeli navedeno je najoptimalnije vreme za potapanje:

Klijanje tabela

Pre upotrebe isperite klice u vodi. Po želji možete odstraniti ljuske od semenki, tako što ćete mešati klice u vodi dok ljuske ne isplivaju na površinu.

Sa neorganskim semenjem dešava se da i nakon nekoliko dana ono ne proklija, već pobeli i pretvori se u lepljivu masu. Kada se to desi, slobodno ga bacite, jer na taj način vidite da ovo seme nije pogodno za klijanje. Zato kada tek počinjate sa klijanjem, nemojte odmah kupovati velike količine odabranog semenja, već prvo isprobajte kako će klijati.

Kako upotrebljavati?

Gotove klice čuvajte u frižideru tokom 3-4 dana. Možete ih upotrebljavati same, dodavati ih u salate, čorbe, glavna jela, smoothie od povrća, kao dodatak sendvičima. Ječmene i pšenične klice ne samo upotrebljavaju za ishranu, već od njih gaje travu, a od trave cede izuzetno zdrave sokove. Sok od pšenične i ječmene trave je ogroman izvor hlorofila (70%), enzima, minerala, vitamina, aminokiselina i, zahvaljujući vitaminu B17, ima dokazano antikancerogeno dejstvo.

turska corba od sociva i klice 800

Neke klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Recimo, klice rotkve imaju blago ljutkasti ukus kao i sama rotkva, klice lucerke su baš blage i neutralne, a klice suncokreta su „mesnate“ i dobro zasite.

Share

Share to Google Buzz
Share to Google Plus

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

12 + 10 =