Klijanje i biljne klice u ishrani

Klice semenki, žitarica i mahunarki predstavljaju pravu “energiju života” i jedan od glavnih izvora vitamina i enzima. S obzirom da je zimi ponuda svežeg sezonskog povrća znatno manja, postoji odlično rešenje koje ljudi koriste već hiljadama godina, a to je klijanje semenki i zrnevlja.

Klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, po obimu vrednih materija, po lakoći svarljivosti i brzini po kojoj hranljive materije ulaze u organizam i daju nam zdravlje i energiju.

U čemu je korist klica?

U suvom zrnu sve vredne materije nalaze se u kompleksnim formama: aminokiseline su spojene u dugačke lance proteina, prosti uglljeni hidrati (šećeri) – u skrob, a masne kiseline – u masnoće. Tokom klijanja svakog semena dešava se čudesna promena – fermenti (enzimi) koje ono sadrže aktiviraju se i razgrađuju proteine, masti i ugljene hidrate koji su rezervisani za rast biljke. Na taj način, kompleksne materije pretvaraju se u lake za apsorpciju. Klice su na neki način već delimično “svarena” hrana i stoga laka za varenje. Konzumirajući klice, pored toga što dobijamo neophodne nutrijente, štedimo energiju potrebnu za varenje hrane. Tokom klijanja u semenkama se povećava sadržaj vitamina, mikroelemenata i antioksidanata. Na taj način, klice predstavljaju “idealnu hranu” koja sadrži maksimalan broj hranljivih materija!

klice 800

Korist od upotrebe klica je ogromna. Proklijala zrna jačaju imuni sistem, stimulišu izbacivanje toksina, sprečavaju prehlade i upale, usporavaju procese starenja, poboljšavaju metabolizam, a imaju čak i antikancerogeno dejstvo. Posebno se preporučuju deci, starijim ljudima, trudnicama, kao i ljudima koji vode aktivan život. Jednom rečju, klice su korisne za sve!

Šta klijati?

U poslednje vreme klice možete naći na policama mnogih velikih marketa, ali klijanje kod kuće ima niz prednosti. Pre svega, to je mnogo jeftinije. Drugo, kad samostalno kupujete organske semenke, mahunarke i žitarice, možete biti 100% sigurni u njihov kvalitet. Treće, na taj način, ćete uvek imati pri ruci ovaj super zdravi sastojak za salate, potaže, smutije i druga jela. Pored toga, hrana koja se uzgaja svojim rukama, sa ljubavlju i toplinom, ima dodatnu vrednost.

Za klijanje možete koristiti različite vrste žitarica, semenki, mahunarki i orašastih plodova: lucerka (alfalfa), pšenica, raž, spelta, mungo pasulj, azuki pasulj, naut (leblebija), semenke rotkve i rukole, sočivo, ovas, jećam, heljda, grašak, suncokret, kinoa, susam, semenke bundeve itd.

Klice različitih biljaka razlikuju se po svojim lekovitim svojstvima. Na primer, proklijale semenke lana i bundeve su poznato sredstvo protiv parazita, klice mahunarki su bogati proteinima, dok klice amaranta i lucerke jačaju krvne sudove.

Žitarice za klijanje, različite vrste sočiva i pasulja, naut i suncokret za klijanje bez problema možete naći u prodavnicama zdrave hrane u Srbiji. Sada se pojavljuju i malo “egzotičnije” vrste, kao što su semenke rukole, rotkve i senfa. Veći izbor semenki za klijanje dostupan je u inostranstvu i u onlajn šopovima. Recimo, u Segedinu ili Zagrebu u radnjama zdrave hrane možete naći veliki izbor semenki za klijanje i posebne posude za klijanje. Da ponovim, trudite se da kupujete za klijanje samo organske semenke, od njih ćete dobiti maksimalne benefite za  zdravlje.

Kada kupujete semenke za klijanje, vodite računa da zrna budu cela, bez fleka i tragova gljivica, da ne budu vlažna ili presušena.  

Sa neorganskim semenjem dešava se da i nakon nekoliko dana ono ne proklija, već pobeli i pretvori se u lepljivu masu. Kada se to desi, slobodno ga bacite, jer na taj način vidite da ovo seme nije pogodno za klijanje. Zato kada tek počinjate sa klijanjem, nemojte odmah kupovati velike količine odabranog semenja, već prvo isprobajte kako će klijati.

Ja redovno klijam pšenicu (za pravljenje soka od pšenične trave), lucerku, suncokret i mungo pasulj, a ostalo po želji.

Kako klijati?

U inostranstvu možete nabaviti posebne klijalnike za tu svrhu, koji su najčešće tegla zapremine od 0,5 do 3l sa mrežastim poklopcom za ispiranje. Ako nemate takav klijalnik, samo uzmite teglu i umesto poklopca stavite gazu sa gumicom. Princip klijanja svih semenki i žitarica je isti, samo se razlikuje vreme nakon kog će proklijati.

klice u tegli 800

Uzmite za početak 1-2 kašike semenki i dobro ih isperite. Stavite ih u teglu i zalijte pijaćom vodom sobne temperature tako da vode bude 2-3 puta više u odnosu na semenke. Najbolje je da to uradite uveče, jer je prosečni period potapanja semenki između 8 i 12 sati. Poklopite teglu gazom i fiksirajte je gumicom.

Sledećeg jutra prospite vodu u kojoj se potapale semenke i opet ih isperite vodom (prosipajte vodu kroz gazu, ne treba da je skidate). Nakon potapanja, seme se budi i u njemu se pokreću procesi rasta. Ispirajte semenke najmanje 2 puta dnevno (bolje 3-4 puta) dok ne proklijaju.

Nakon ispiranja okrenite teglu i stavite je pod uglom oko 45 stepeni da bi se višak vode cedio, ali bi ostao prostor za vazduh i u tegli bi se stvarao “efekat staklene bašte”. Redovno ispiranje pruža optimalnu vlažnost semenki  i uklanja potencijalno štetne mikroorganizme, gljivice i materije nagomilane u semenju (pesticidi, zagađenja u zemlji i vazduhu i td.) Takođe, u vodu odlaze materije-inhibitori koji blokiraju klijanje semena u „spavaćem“ stanju.

Još jedan način klijanja je na tanjiru. Nakon potapanja i ispiranja rasporedite semenke na tanjiru i pokrijte ih gazom. Najmanje 2 puta dnevno ispirajte zrna kroz sito, a onda sa vremena na vreme prskajte gazu vodom. Semena treba da budu vlažna, ali ne previše mokra jer će to dovesti do pojave plesni (gljivica).

Za klijanje je u proseku potrebno 2-5 dana, zavisno od  vrste zrnevlja.  Drugog ili trećeg dana prvo se pojavljuju mali beli koreni, a zatim i bledo-zelene klice. Kada klice dostignu dužinu od 3-5 cm ili kada se pojave zeleni listići, onda su potpuno spremne za upotrebu, iako možete jesti klice u  bilo kojoj fazi klijanja.

U ovoj tabeli navedeno je najoptimalnije vreme za potapanje:

Klijanje tabela

Kada upotrebljavati?

Klice žitarica (pšenica, raž, spelta, ovas) poželjno je upotrebljavati kada njihova dužina iznosi 2-5 milimetara.

Mahunarke možete jesti kako sa malim klicama, tako i sa većim do 3-5 cm.

Sitne semenke (lucerka, brokoli, čia, rukola, slačica) klijaju dok se ne pojavi microgreens – klice dužine 2-6 cm.

Kako upotrebljavati?

Pre upotrebe obavezno isperite klice u vodi. Po želji možete odstraniti ljuske od semenki, tako što ćete mešati klice u vodi dok ljuske ne isplivaju na površinu.

Kako u potpunosti iskoristili lekovita svojstva klica, konzumirajte ih sveže, bez termičke obrade. Klice značajno povećavaju hranjivu vrednost svakog jela. Možete ih dodavati u salate, čorbe, kaše, glavna jela, smoothie, kao dodatak sendvičima. Jedan od najlakših načina je da ih izblendirate zajedno sa vočem, povrćem i zelenišem.

Neke klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Recimo, klice rotkve imaju blago ljutkasti ukus kao i sama rotkva, klice lucerke su baš blage i neutralne, a klice suncokreta su sočne, „mesnate“ i dobro zasite. Ječmene i pšenične klice ne samo upotrebljavaju za ishranu, već od njih gaje travu, a od trave cede izuzetno zdrave sokove. Sok od pšenične i ječmene trave je ogroman izvor hlorofila (70%), enzima, minerala, vitamina, aminokiselina i, zahvaljujući vitaminu B17, ima dokazano antikancerogeno dejstvo.

Nemojte upotrebljavati klice zajedno sa mlekom ili mlečnim proizvodima! Takva kombinacija može da izazove nadimanje stomaka i stvaranje gasova.

Gotove klice čuvajte u frižideru u proseku 2-5 dana. Čuvajte ih u zatvorenom kontejneru . Poželjno ih je ispirati vodom jednom dnevno.

turska corba od sociva i klice 800

Klice često zovu “živa hrana”, jer sadrže maksimalnu količinu neophodnih vitamina i antioksidanata koji nas štite od bolesti i čuvaju našu lepotu i zdravlje. Nadam se da će ovaj superfood zauzeti stalno mesto u vašoj svakodnevnoj ishrani.

Share

Share to Google Buzz
Share to Google Plus

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 × five =