Štetnost mleka i hijerarhija mlečnih proizvoda

Još uvek mnogi žive u zabludi da je kravlje mleko visokokvalitetna namirnica koja sadrži velike količine proteina i kalcijuma. Međutim, poslednjih godina rezultati velikog broja istraživanja pokazali da od konzumiranja kravljeg mleka ima više štete nego koristi. Zbog viška fosfora i kazeina (proteina u kravljem mleku) ljudski organizam loše apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka, a ne može ni da preradi kazein u potpunosti, što dovodi do njegovog trulenja u crevima. Toksini koji nastaju tokom trulenja izazivaju povišenu kiselost organizma.

Česta upotreba proizvoda od kravljeg mleka (posebno pasterizovanog) smeta apsorpciji gvožđa i doprinosi formiranju sluze u organizmu i razvoju gljivica. Neprijatne posledice toga su: alergije, česte prehlade, kijavica, anemija i astma.

Istraživanja su pokazala povezanost između veće konzumacije kravljeg mleka i nekih ozbiljnih bolesti: osteoporoze (jer mleko povlači kalcijum iz kostiju, umesto da ga daje), ateroskleroze, cista jajnika… Neki naučnici (npr. Colin Campbell)  povezuju upotrebu mleka sa nastankom raka upravo zbog kazeina.

Još jedan minus kravljeg mleka je njegov loš kvalitet. Zatrovanost stočne hrane raznim pesticidima, hemikalije i lekovi koje se daju životinjama (hormoni rasta, antibiotici itd.), loši uslovi u kojima se odgaja stoka, zatim proces pasterizacije – zbog svega toga mleko i mlečni proizvodi bukvalno postaju otrov. Nemojte očekivati ni dobar rezultat od kupovnog jogurta s probioticima. Zajedno sa malom dozom tih probiotika dobićete porciju teškog za varenje proizvoda, često sa dodatkom šećera, konzervansa i veštačkih aditiva.

Bez obzira što ne smatram mlečne proizvode zdravim namirnicama, ponekad ih ipak jedem, jer na taj način unosim promene u svakodnevni jelovnik, a volim i pikantan ukus kozjeg ili ovčijeg sira, posebno u kombinaciji sa povrćem.

Snaći se u izboru mlečnih proizvoda pomoćiće ova hijerarhija.

Na samom vrhu ove hijerarhije su namirnice od sirovog kozjeg i ovčjeg mleka, koje su najbolje za upotrebu, ako već ne možete bez mleka. Pasterizovano mleko gubi enzime, ali zahvaljujući manjim molekulama, jogurt i sir od kozjeg ili ovčjeg mleka predstavljaju bolji izbor, nego iste namirnice od kravljeg mleka.

Kriterijumi u ovoj hijerarhiji su:

  • Sadržaj enzima kojih ima samo u sirovim namirnicama i koji pomažu u varenju hrane. Tokom obrade na temperaturi preko 50˚С enzimi se raspadaju. Zbog toga svaka pasterizacija otežava varenje namirnica.
  • Veličina molekula. Molekuli masti i proteina u kozijem i ovčijem mleku su znatno manji nego molekuli kravljeg mleka. Što je manje molekula, našem organizmu je lakše da ih apsorbuje.
  • Sadržaj vlage. Namirnice sa manjim sadržajem vlage zahtevaju više napora za varenje.

 Hijerarhija mlečnih proizvoda (od najmanje štetnih do najviše štetnih)

1. Jogurt i kefir od sirovog kozjeg ili ovčjeg mleka.

2. Sir od sirovog kozjeg ili ovčjeg mleka.

3. Jogurt i kefir od pasterizovanog kozjeg ili ovčjeg mleka / Jogurt i kefir od sirovog kravljeg mleka.

4. Sir od pasterizovanog kozjeg ili ovčjeg mleka / Sir od sirovog kravljeg mleka.

5. Jogurt i kefir od pasterizovanog kravljeg mleka.

6. Mladi sirevi od pasterizovanog kravljeg mleka (rikota, mocarela) – što više vlage, bolje je za varenje.

7. Kačkavalj i ostali tvrdi sirevi od pasterizovanog kravljeg mleka.

8. Topljeni, meki topljeni i dimljeni sirevi su jako teški za varenje i zagađuju crevni sistem.

Pavlaka, kajmak i puter pripadaju mastima, organizam ih vari dosta lako. Možete da ih koristite ponekad, samo birajte pavlaku sa kraćim rokom trajanja, a puter – najboljeg kvaliteta.

Ako niste u stanju da živite bez omiljenih mlečnih proizvoda, možete pomoći svom organizmu tako što ćete slediti principe kombinovanja namirnica. Mlečni proizvodi se najbolje kombinuju sa sirovim i kuvanim povrćem. Na primer, u restoranu, nije loš izbor grčka salata, salata s mocarelom ili povrće na grilu s kozjim sirom. Takođe, mlečni proizvodi se kombinuju sa drugim proteinima – jajima i ribom. Ne kombinuju se sa: voćem, orašastim plodovima, žitaricama i skrobom. Dobra alternativa životinjskom mleku je kokosovo i bademovo mleko.

 

 

Share

Share to Google Buzz
Share to Google Plus

One Comment

  1. Pingback: 7 zdravih promena u ishrani | Vita

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

fourteen − thirteen =