Ruskinja Valentina Gorbunova je sertifikovani wellness-coach i živi u Moskvi. Istražujući različite tehnologije zdravog života, psihologiju, jogu i meditaciju, Valentina posvećuje veliku pažnju povezanosti našeg uma i tela.

Organizuje detoks-seminare, kao i grupne i privatne konsultacije na temu zdrave ishrane. Svoja znanja i iskustva deli sa čitaocima putem njenog bloga Freshlover čiji sam ja veliki fan (ako znate ruski, toplo preporučujem njen blog).

Valentina ima talenat da jednostavno priča o komplikovanim stvarima, a njeni veganski recepti inspirišu preko 12.5K pratilaca na Instagramu. Svojim primerom pokazuje da promenom načina života možemo postići izvanredne rezultate u svim oblastima života.

Sa Valentinom danas pričamo o tome šta joj daje samoća, odakle potiče njena ljubav prema kuvanju, šta joj se dešava ako pojede fastfud i zašto ne treba davati savete kada ih ne traže.

DA

Masaža suvom četkom ujutru jer budi telo posle spavanja i odlično se bori protiv celulita, otoka i drugih kožnih problema. Takođe, to je odlično sredstvo za aktiviranje limfnog toka, a znači i detoksa celog tela.

Biljna mleka. To mi je jedan od omiljenih lajfhakova. Kokosovo, sojino ili bademovo mleko dodajem u pirinač, dinstano povrće, kakao i rogač, potaže od povrća i pravim sa njima smoothie. Zahvaljujući ovom triku, jela bolje zasite, a njihova tekstura postaje kremastija.

Spavati 7-9 sati. San je najosnovnija stvar za mene. Rekla bih da je čak važnija od ishrane. Ako se nisam naspavala, nisam ni za šta. Opada motivacija, a zajedno sa njom i efikasnost. Sve me nervira. Shvatam mozgom da je to samo hemijski proces – od nedovoljno spavanja opada nivo serotonina i treba samo da ga podignem na neki drugi način. U tom slučaju, puno mi pomažu duboka šavasana 30 min ili joga-nidra.

Baviti se jogom 20-30 minuta svaki dan. Bez toga ne mogu da živim već mnogo godina. Jednom sam čula rečenicu: „Mladi ste toliko, koliko je mlada vaša kičma“. Od tada radim sve kako bi moja kičma bila zdrava i fleksibilna. Usput sam uspela da rešim probleme koje sam imala usled sedećeg načina života i posla – skoliozu, lordozu i kifozu kičme. Prestali su da me bole vrat i donji deo leđa.

Zahvaljujući jogi, shvatila sam da uopšte nisam osećala svoje telo, nisam ga bila svesna. Živela sam sve vreme u glavi, dok je za to vreme telo nakupilo uvrede, blokove i neizražene emocije, i pretvorilo ih je u grčeve. Svest o tome me je šokirala i ozbiljno promenila moj odnos prema telu.

Kuvati kod kuće. Obožavam da kuvam! To mi je od oca. Moja prabaka bila je šef u čuvenom restoranu „Prag“ u Moskvi, dok je baka bila kuvarica u odmaralištu za zvaničnike iz Kremlja.

Izgleda da sam moju neobuzdanu strast prema kulinarstvu dobila od njih. Sa zadovoljstvom kuvam sebi, suprugu i detetu, stalno isprobavam nešto novo.

Volim sam proces i elemenat kreativnosti – da uvek mogu da dodam neku novu biljčicu, začin ili drugi neobičan sastojak i odjednom vidim da je ispalo preukusno. Volim da se udubljujem u ukuse i svojstva namirnica. Uglavnom, kuvanje za mene nije obaveza, već je čisto uživanje. Sviđa mi se što moji najbliži sa zadovoljstvom jedu moja jela. To je, bez sumnje, važan deo mog služenja njima, moj doprinos porodici.

Samoća svaki dan. Barem dva sata dnevno treba da provodim u potpunoj samoći. To me oporavlja brže od svih drugih rituala, jer u samoći se sjedinjujem sama sa sobom. Imam razvijenu empatičnu prirodu i brzo preuzimam stanje drugih ljudi, posebno, najbližih. Sa jedne strane, to je prednost, jer u mom poslu pomaže da osetim klijenta. A sa druge strane, to je mana jer sve emotivne talase sagovornika osećam na sebi. Samoća i tišina mi vraćaju moju unutrašnju pažnju. Iz ovog stanja celine nastaje energija koja mi omogučava da stvaram.

Čitati knjige. Čitam kako beletristiku, tako i stručnu literaturu i knjige na temu samorazvoja. Beletristika mi pomaže da održavam svoj rečnik na visokom nivou i razvija emocionalni intelekt.Kad saosećam sa likovima u knjigama, razmišljam o tome kako funkcioniše ovaj svet, ljudi i odnosi. Šta smo svi mi, šta su svest, misli i osećanja. Na kraju, uvek dolazim do zaključka da je važan život u trenutku. Ovo je neki budistički stav o tome da je sve na ovom svetu promenljivo i prolazno. Treba da ceniš ono što imaš – ovaj konkretni trenutak. Jer, u suštini, sem „ovde i sada“ nemamo ništa. Takva razmišljanja leče mozak i psihu.

NE

Jesti van kuće, polugotove proizvode i hranu u avionu. Čisti organizam je osetljiv organizam.

Plaćam skupu cenu ako me okolnosti prisiljavaju da pojedem nešto tipa masne pite sa sirom (u Gruziji) ili premasno prženo povrće u ulju (u Indiji). To se trenutno odražava na mojoj koži i raspoloženju. Postajem nervozna, ništa ne želim – na taj način se manifestuje pad energije.

To se trenutno odražava na mojoj koži i raspoloženju. Postajem nervozna, ništa ne želim – na taj način se manifestuje pad energije. Vrlo dobro znam kakva hrana mi odgovara i kako treba da bude spremljena, kako bi mi pružila taj visoki nivo energije koji mi je potreban.

Prazne priče. Mrzim tračarenje i razgovore ni o čemu. Kuknjavu, priče o drugim ljudima, kritiku iza leđa… Fizički osećam da mi to smeta. Trudim se da što brže pobegnem iz takvog društva i da budem sama. Takođe, uvek mi je žao vremena koje bih mogla da potrošim na nešto bitnije.

Biti kategorična​. Vrlo sam otvorena osoba. Openminded – to je o meni. U mojoj glavi nema nikakvih čvrstih okvira, spremna sam da prihvatim svaki novi pristup, ideju ili rešenje, bez obzira koliko su daleko od mog trenutnog „ovde i sada“. Lako mogu da se preselim u drugi grad ili zemlju. Da prekinem odnose koje sam gradila godinama, ali koje mi više ne donose sreću i razvoj. Potpuno sam otvorena prema svemu što dolazi u moj život, čak se trudim da doživljavam probleme kao deo puta. Biti kategoričan je najbrži put da ostariš.

Pomagati bez pitanja. Na početku svog puta ponekad sam znala da se namećem drugim ljudima. Sada shvatam da nikakva prava pomoć ne treba da dolazi bez pitanja. Ako je čovek sam sazreo za promene i dolazi sa molbom za pomoć, njegova svest je otvorena za informaciju i spreman je da te sluša sa punom pažnjom. Na takvom „tlu“ odlično može da izraste novi način života.

Međutim, kada si na žurci gde svi jedu picu, a ti svakom objašnjavaš zašto je ne treba jesti, nemoj da očekuješ razumevanje. Jer ljudi nisu budale, odlično znaju da je štetno jesti picu. Jednostavno, u tom trenutku su zatvoreni za tu informaciju i neće je usvojiti.  Sve u svoje vreme. Radim samo sa onima ko je sam sazreo.

Žrtvovati sebe. Nikad ne idem na kompromise sa sobom. To neće dovesti ni do čega dobrog. Ali zato ću posle osećati prazninu i napetost. To je povezano i sa sposobnošću govoriti ljudima „Ne“. Ako shvatam da objektivno mogu da uradim nešto ali zbog toga ću morati da žrtvujem svoje resurse, onda kažem „ne“. Na primer, neću pristati da radim konsultacije kasno uveče ili vikendom. To je moje vreme za oporavak i ono je prioritet.