U specijalitete italijanske kuhinje spadaju ne samo pizza, paste, sos pesto, već i sušeni paradajz. Italjijani i drugi ljubitelji Mediteranske kuhinje upotrebljavaju ga na više načina: stavljaju ga u pite i salate, razne sosove i paste i, naravno, jedu kao samostalno jelo, često uz vino.

Sušeni paradajz je veoma zdrava i korisna namirnica. Ako se priprema na idelan, tradicionalan način (a to podrazumeva sušenje na suncu od 4 do 10 dana), sušeni paradajz zadržava praktično sve vredne materije.

Međutim, u našim urbanim uslovima ova varijanta otpada (barem za nas koji žive u stanu i nemaju vikendicu), zato spremam sušeni paradajz u običnoj rerni. Bez obzira na veću temperaturu sušenja (oko 50-60 stepeni), smatram da je domaći sušeni paradajz svakako bolji od kupovnog,  jer ga pravim samo od organskog paradajza i maslinovog ulja i ne dodajem nikakve konzervanse.

Sušeni paradajz

• 1,5 kg zrelog paradajza manje ili srednje veličine
• sveže mleveni crni biber ili šarena mešavina bibera
• krupna morska so
• suvo začinsko bilje (ruzmarin, origano, majčina dušica ili bosiljak)
• 2-3 čena belog luka
• hladno ceđeno maslinovo ili suncokretovo ulje

Paradajz oprati i osušiti. Naseckati ga na polovine i četvrtine, kašikom izvaditi sredinu (mesnati deo sa semenkama). Ovo „meso“ možete posle iskoristiti za pravljenje paradajz čorbe ili paradajz sosa.

Na pleh staviti pekarski papir i rasporediti paradajz. Komade paradajza treba stavljati blizu, tj. jedne do drugih, jer će se tokom sušenja znatno smanjiti. Posoliti i pobiberiti paradajz i posuti preko sušeni bosiljak ili origano. Na svaki paradajz sipati po jednu kap maslinovog ulja.

Zagrejati rernu do 60-100 stepeni i staviti pleh unutra. Vrata rerne ostaviti malo otvorena kako bi  vlaga brže isparavala.

Sušiti paradajz od 5 do 8 sati, u zavisnosti od temperature rerne i veličine paradajza. Ja sam sušila na temperaturi 60-70 stepeni (što je još manje sa malo otvorenom rernom) 6 sati. Ako sušite paradajz na većoj temperaturi, pripremiće se brže, ali veći deo vitamina i enzima biće izgubljen. Još bolje je sušiti paradajz u specijalnom dehidratoru.

Gotov paradajz treba da bude malo vlažan i lako savitljiv, kao gumenast. Njegovi krajevi će se saviti na gore. Bitno je da ne presušite plodove, da ne postanu suve i lomljive.

Ohladite gotov paradajz. Na dno pripremljene čiste tegle od 0,5l sipajte malo maslinovog ulja. Zatim ubacite nekoliko „iglica“ ili grančicu ruzmarina (može origano ili drugo suvo začinsko bilje) i krupno naseckani beli luk. Napunite 1/3 tegle sušenim paradajzom, sipajte ulje, zatim opet bilje i beli luk, pa tako sve do kraja. Malo pritisnite paradajz na kraju i napunite teglu uljem do vrha tako da ga potpuno pokrije  (ako ne pokrije, paradajz će da se pokvari).

Zatvorite teglu poklopcem i stavite na hladno i tamno mesto (može u frižider). Paradajz treba da odstoji neko vreme (od nekoliko dana do nekoliko nedelja – što duže to bolje). Inače, rok trajanja mu je oko 6 meseci. Otvorenu teglu obavezno držati u frižideru.

Ulje u kojem se čuva paradajz obavezno koristite za salate. Čak i parče hleba umočeno u to ulje,  sa komadićem sušenog paradajza preko, neverovatno je ukusno!

Ne propustite:

Sir od suncokretovih semenki Pečeni karfiol sa kozjim sirom Čorba od pečene šargarepe